Тупољев АНТ-35/ПС-35, (рус. Туполев АНТ-35/ПС-35), је био совјетски путнички двомоторни авион на клипно елисни погон руског произвођача Тупољев са 10 путничких седишта. Развијен је на основу бомбардера АНТ-40/СБ, а први лет прототипа био је 20. августа 1936. године.

Пројектовање и развој

Половином 30-их година прошлог века у Совјетском Савезу су за путнички авио саобраћај коришћени авиони долета од 1.000 km, брзине од 150 до 300 km/h и капацитета 7 до 9 путника пошто то није одговарало тадашњим потребама Аерофлот је ангажовао пројектанте да пројектују савремени путнички авион. Између осталих ангажован је и ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев). Пошто се у то време код Тупољева радило на бомбардеру АНТ-40/СБ-2, дат је налог пројектанту А. А. Архангелски. да конструише путнички авион користећи елементе постојећег бомбардера. Основни циљ у овом пројекту је било створити путнички авион велике брзине са најсавременијом опремом која би омогућила највећи комфор путницима и максималну безбедност лета. Прототип авиона је имао моторе Gnome-Rhone 14К снаге 597 kW који су касније замењени совјетским мотором М-85 који је направљен по француској лиценци. У серијску производњу авион је ушао са мотором М-62ИР снаге 746 kW, повећана му је дужина за пола метра а пречник трупа повећан за 15 cm у односу на прототип. Првобитно је планирано да се произведе 150 примерака ових авиона затим је то редуковано на 50 комада. Због повећања производње бомбардера АНТ-40/СБ-2 овај план је остао мртво слово на папиру тако да је у првој серији направљено свега 9 примерака и 2 прототипа. Авиони су предати Аерофлоту на даље коришћење и тамо су добили ознаку ПС-35

Технички опис

Авион АНТ-35 је био двомоторни нискокрилни једнокрилни авион потпуно металне конструкције и увлачећим стајним трапом система трицикл. Два предња главна точка, димензија 900 x 200 mm, опремљени кочницама, су се увлачила у простор носача мотора испод крила помоћу хидрауличних цилиндара а трећи не увлачећи ("клавирски") точак је био смештен на репу авиона. Труп авиона је био кружног попречног пресека. У утроби авиона било је простора за смештај путничке кабине са десет путничких седишта, путничка и пилотска кабина су представљале једну целину. Погонску снагу авиону је давало 2 мотора Микулин М-62ИР са 1.000 KS што је чинили укупно 2.000 KS. Мотори су се налазили на крилима. Сваки мотор је имао трокраку металну елису. Авион је био опремљен савременом навигационом опремом укључујући радио-компас и аутоматског пилота што му је омогућавало да лети у свим временским условима.

Оперативно коришћење

Непосредно после тестирања авиона пробни пилот М. Громов је направио лет Москва-Лењинград-Москва дужине 1.266km за 3h и 38 min, и постигао просечну брзину од 350 km/h. На основу тога лета одлучено је да овај авион буде приказан на 15.-том Париском салону авијације који се одржавао у новембру месецу 1936. године. Посада у саставу М. Громов пилот, С. Корзишников копилот и С. Данилин навигатор и механичар Аникеев су из Москве преко Кенигсберга, Берлина и Келна летели за Париз. На Париском авио салону авион је био изложен заједно са већ чувеним АНТ-25. Авион је произведен у 11 примерака у фабрици авиона N^o22 из Москве у периоду од 1937. до 1939. године. Коришћен у путничком саобраћају од 1937. до 1941. године, прво је (1937) коришћен на међународним линијама Москва-Рига-Стокхолм и Москва-Праг због ратних дешавања у европи са укидањем међународних линија ови авиони се користе на домаћим линијама (1939) лете на линијама Москва-Лвов и Москва-Одеса. Након Немачке инвазије на СССР (1941) ови авиони су коришћени као авиони за везу или као ВИП авиони за превоз високих партијских и војних руководилаца.

Земље које су користиле овај авион

Види још

• Тупољев АНТ-40
• Тупољев АНТ-9
• Тупољев АНТ-14
• ДБ-3 „Москва“
• DC-3 и Ли-2
• Иљушин Ил-12
• Тупољев

Референце

Литература

Спољашње везе

• „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „ПС-35 (АНТ-35)” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 13. 1. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev ANT-35 / PS-35 (1936)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 13. 1. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Тупољев АНТ-9 / ПС-9, (рус. Туполев АНТ-9 / ПС-9), је тромоторни путнички авион на клипно елисни погон руског произвођача Тупољев намењен превозу 9 путника. Двомоторна варијанта овог авиона је названа ПС-9. Развијен је на основу вишенаменског авиона АНТ-7. Први лет прототипа био је 5. мај 1929. године.

Пројектовање и развој

Авион АНТ-9 је развијен као реакција на то што се на домаћим линијама ваздушног саобраћаја користили искључиво авиони страних произвођача (Фокер, Дорније и Јункерс). Пројектовање је почело децембра 1927. године, а први прототип са француским моторима Gnome-Rhone Titan је представљен јавности на Првомајској паради 1929. године на Црвеном тргу у Москви. Тестирање авиона је завршено у јуну месецу и након тога је почела серијска производња од 12 примерака. Пре него што је укључен у редовни саобраћај овај авион је направио један рекордан лет Москва-Травемунде-Берлин-Париз-Марсељ-Рим-Београд-Варшава-Москва и тиме доказао свој квалитет. На том путу авион је превалио 9.037 km у ваздуху провео 53 сати, значи летео је просечном брзином од преко 170 km/h. Од 1931. године АНТ-9 је укључен у домаћи саобраћај а од 1933. и на релацији Москва-Берлин.

Технички опис

Авион Тупољев АНТ-9 је висококрилни авион потпуно металне конструкције (носећа структура од челичних профила и цеви а оплата од таласастог алуминијумског лима), са три клипно елисна ваздухом хлађена радијална мотора, који су постављени два на крила и један на носу авиона. Сваки мотор има двокраке елисе са фиксним кораком. На прототипу АНТ-9 су уграђивани мотори Gnome-Rhone Titan, радијални мотор ваздухом хлађен са 7 цилиндара и снаге 230 KS, у серијској производњи су од 1931. године уграђивани руски мотори М-26 такође радијални мотор ваздухом хлађен снаге 300 KS, пошто се није показао довољно поуздан од 1933. године уграђивани су мотори Wright Whirlwind od 300 KS са трокраким металним елисама. Постоји и двомоторна варијанта овог авиона у коју су уграђивана два Микулин М-17 мотори са воденим хлађењем и V-линијским распоредом цилиндара са снагом од 500 KS. Код овог авиона је максимална брзина са 205 повећана на 215 km/h. Да би се разликовали од осталих АНТ-9 авиона ови двомоторни авиони су добили ознаку ПС-9. Авион има фиксни (неувлачећи) стајни трап са два точка смештана испод крила авиона, трећа ослона тачка је дрљача која се налази на репу авиона. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека и у њега се могу комотно сместити 9 путника. Посада је смештена у посебну затворену кабину а авион је опремљен дуплим командама, а пилоти су седели један поред другог.

Оперативно коришћење

Укупно је произведено преко 70 примерака авиона АНФ-9. Три Авион АНТ-9 са Рајт моторима су ушли као руски капитал у Руско-Немачку ваздухопловну компанију Дерулуфт и у њој летела на линији Москва-Берлин. Неколико авиона је користило Совјетско ратно ваздухопловство и то као ВИП верзије а остали авиони су служили у флоти Аерофлота за одржавање редовних унутрашњих путничких и поштанских ваздушних линија. Ови авиони су летели све до 1945. године када су отишли у заслужену пензију. Пре рата су направљени планови и за санитетску верзију авиона АНТ-9, али тај пројект није реализован из оправданих разлога. Међутим, у току рата ови су се авиони ипак користили за превоз рањеника једноставним избацивањем седишта из авиона створен је простор за смештај носила са рањеницима. У току рата овим авионима се углавном одржавао авио саобраћај у средњој Азији и Кавказу. Поред Русије овај авион је користио и Турски авио-превозник.

Земље које су користиле овај авион

Види још

• Тупољев АНТ-14
• Тупољев АНТ-20 Максим Горки
• DC-3 и Ли-2
• Иљушин Ил-12
• Тупољев

Литература

• Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
• Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Donald, David (1999). The Encyclopedia of Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Aboulafia, Richard (1996). Jane's Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Stroud, John (1968). Soviet Transport Aircraft since 1945. (на језику: (језик: енглески)). London: Putnam. ISBN 978-0-370-00126-5. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Шавров, В. Б. (2002). История конструкциий самолетов в СССР до 1938 гг (на језику: (језик: руски)). Москва: Машиностроение. ISBN 5-217-03112-3. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Спољашње везе

• „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „ПС-9(АНТ-9)” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev ANT-9/PS-9 (1929)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Aeroflot Early Developments 1917-1945” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „ANT-9 by A.N.Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Архивирано из оригинала 25. 02. 2008. г. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Тупољев Ту-75, (рус. Туполев Ту-75, НАТО назив Cart) је четворомоторни војни транспортни авион на клипно елисни погон руског произвођача Тупољев намењен превозу 120 војника или 96 потпуно опремљених падобранаца, или као летећа амбуланта за превоз 31 рањеника на носилима са 4 пратиоца или 12 тона терета. Развијен је на основу бомбардера Ту-4 и путничке варијанте Ту-70 а први лет прототипа био је 21. јануар 1950. године.

Пројектовање и развој

ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро — Тупољев) је на бази стратешког бомбардера Ту-4 и његове путничке варијанте Ту-70 развио војни транспортни авион који је од Ту-70 задржао што више заједничких делова и промењен му је реп авиона на коме је уграђена рампа за лакши утовар терета. На пројекту је почето да се ради 1946. године а Министарски савет је потврдио одлуку 11. марта 1947. године, а прототип је први пут полетео 21. јануар 1950. године.

Технички опис

Авион Тупољев Ту-75 је потпуно металне конструкције, нискококрилац са четири клипно елисна ваздухом хлађена радијална мотора АШ-73ТКФН или његова варијанта са убрузгавањем горива АШ-73ТКНВ, који су постављени по два на свако крило. Сваки мотор има металне елисе са четири пераја и променљивим кораком. Авион има стајни трап система трицикл, предња носна нога има два точка са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по 2 точкова са нископритисним гумама. Авион има укупно 6 точка који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. Труп авиона је округлог попречног пресека и у њега се могу сместити 120војника или 96 потпуно опремљених падобранаца или 31 рањеник на носилима са 4 пратиоца или 12 тона различитог терета. По габариту у авион је могло стати 6 џипова или 5 топова 85 мм или два тегљача артиљеријског оружја. На репу авиона је постојала рампа за лакши утовар терета а на плафону утоварног простора било је монтирано витло носивости 3 тоне.

Оперативно коришћење

Авион Тупољев Ту-75 је произведен у једном примерку и до његове оперативне употребе није дошло. Имао је посаду од 6 чланова. Коришћен је као војни транспортни авион за превоз терета и за испитивање разних система и опреме за падобранство. Такође је разматрана могућност изградње танкера од овог авиона за напајање у лету бомбардера Ту-95, у тој верзији је требало да понесе 19,5 тона горива. Из употребе је искључен 1954. године после катастрофе код Казања.

Земље које користе или су користиле овај авион

•  СССР

Види још

• Тупољев Ту-4
• Тупољев Ту-70
• Тупољев Ту-114
• Иљушин Ил-12
• DC-3 и Ли-2
• Тупољев

Литература

Спољашње везе

• „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.tupolev.co.tv. Архивирано из оригинала 11. 03. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev Andrej Nikolajevich” (на језику: (језик: енглески)). www.aviation.ru. Архивирано из оригинала 5. 06. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Ту-75” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Архивирано из оригинала 19. 06. 2011. г. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev Tu-70 (1946)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tu-70 / Tu-75 Cart” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Ту-4 ДАЛЬНИЙ БОМБАРДИРОВЩИК” (на језику: (језик: руски)). legion.wplus.net. Архивирано из оригинала 05. 09. 2011. г. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Тупољев Ту-70 (рус. Туполев Ту-70) четворомоторни је путнички авион на клипно елисни погон руског произвођача Тупољев намењен за дуголинијском авио саобраћају. Развијен је на основу бомбардера Ту-4, а први лет прототипа био је 27. новембар 1946. године.

Пројектовање и развој

ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро — Тупољев) је на бази стратешког бомбардера Ту-4 и његове транспортне варијанте Ту-4Т развио путнички авион који је од бамбардера задржао крила, моторе и реп, стајни трап, али му је у труп за смештена кабина под притиском са 72 путничка места и промењен му је изглед носа авиона. Готово 75% агрегата са бомбардера је коришћено за градњу овог авиона. Прототип је први пут полетео 27. новембар 1946. године. На четвртом пробном лету је оштећен приликом принудног слетања. Поново је оспособљен и враћен у функцију обављена су успешно, сва предвиђена испитивања и извршена је припрема за серијску производњу, до које није дошло због производње војних авиона. Поред тога Аерофлот није био спреман да прихвати авион овога типа. До 1954. године авион је служио за војне и експерименталне потребе када је искључен из употребе.

Технички опис

Авион Тупољев Ту-70 је потпуно металне конструкције, нискококрилац са четири клипно елисна ваздухом хлађена радијална мотора АШ-73ТК који су постављени по два на свако крило. Сваки мотор има металне елисе са четири пераја и променљивим кораком. Авион има стајни трап система трицикл, предња носна нога има два точка са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по 2 точка са нископритисним гумама. Авион има укупно 6 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. Труп авиона је округлог попречног пресека и у њега се могу сместити 72 седишта са пролазом кроз средину авиона. Изнад глава путника направљене су полице за смештај приручног пртљага и гардеробе.

Оперативно коришћење

Авион Тупољев Ту-70 је произведен у једном примерку и до његове оперативне употребе није дошло. Имао је посаду од 6 чланова и седишта за 72 путника. Коришћен је као војни транспортни авион. Од њега је направљена ВИП варијанта са 48 седишта са луксузно урађеним ентеријером намењена највишем руководству Совјетског Савеза. Из употребе је искључен 1954. године.

Земље које користе или су користиле овај авион

Види још

• Тупољев Ту-4
• Тупољев Ту-75
• Иљушин Ил-14
• DC-3 и Ли-2
• Тупољев

Референце

Литература

Спољашње везе

• Ту-70
• „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.tupolev.co.tv. Архивирано из оригинала 11. 03. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev Andrej Nikolajevich” (на језику: (језик: енглески)). www.aviation.ru. Архивирано из оригинала 5. 06. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tu-70 / Tu-75 Cart” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Ту-4 ДАЛЬНИЙ БОМБАРДИРОВЩИК” (на језику: (језик: руски)). legion.wplus.net. Архивирано из оригинала 05. 09. 2011. г. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Тупољев АНТ-14 „Правда" / (Tupoljev ANT-14 "Pravda"), (рус. Туполев АНТ-14 „ПРАВДА"), је петомоторни путнички авион на клипно елисни погон руског произвођача Тупољев намењен превозу 32 путника. Развијен је на основу претходног путничког авиона АНТ-9. Први лет прототипа био је 14. август 1931. године.

Пројектовање и развој

Авион АНТ-14 је развијен у рекордно кратком времену Институт ЦАГИ је марта месеца 1930. године потписао уговор, а 14. августа 1931. године авион је обавио свој први пробни лет. За дивно чудо није се обистинила она народна изрека „Што је брзо то је и кусо." Основа за пројект су послужили путнички авиони АНТ-9 и бомбардер ТБ-3, са којих су употребљена сва прихватљива решења и одговарајући агрегати, опрема и делови. Са авионом су веома брзо обављена сва могућа испитивања и добио је позитивну оцену, једина корекција је извршена тиме што су додата још 4 седишта тако да је авион могао да превезе 36 уместо пројектованих 32 путника. Авион је био намењен за превоз путника на дугим линијама као што је била линија Москва-Владивосток.

Технички опис

Авион Тупољев АНТ-14 је висококрилни авион потпуно металне конструкције (носећа структура од челичних профила и цеви а оплата од таласастог алуминијумског лима), са пет клипно елисна ваздухом хлађена радијална мотора, који су постављени по два на крила и један на носу авиона. Сваки мотор има двокраке елисе са фиксним кораком. На АНТ-14 су уграђени француски мотори Gnome-Rhone Jupiter IV 9-AKH, радијални мотор ваздухом хлађен са 9 цилиндара и снаге 480 KS. Авион има фиксни (неувлачећи) стајни трап са по два точка са сваке стране смештана испод крила авиона, трећа ослона тачка је „клавирски“ точак који се налази на репу авиона. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека и у њега се могу комотно сместити 36 путника. Посада је смештена у посебну затворену кабину а авион је опремљен дуплим командама, а пилоти су седели један поред другог.

Оперативно коришћење

Авион АНТ-14 је био намењен дуголинијском саобраћају и био је у то време један од највећих путничких авиона. Предвиђен је да лети на линији Москва-Владивосток, међутим услед недостатка путника овај авион је пребачен у пропагандну ескадрилу „Максим Горки“ у Москву и ту је летео такозване промотивне летове у циљу популаризације ваздухопловства и ваздушног саобраћаја. Пуних 10 година овај авион је летео изнад Москве без икаквих проблема. направио је преко 1.000 летова и превезао преко 40.000 путника. По два лета је обавио изнад Харкова и Лењинграда. Након истрошених ресурса овај авион је пребачен у музеј војне опреме.

Земље које су користиле овај авион

Види још

• Андреј Тупољев
• Владимир Петљаков
• Тупољев АНТ-9
• Тупољев АНТ-20 Максим Горки
• Тупољев

Литература

Спољашње везе

• „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „АНТ-14 Правда” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev ANT-14 Pravda (1931)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Aeroflot Early Developments 1917-1945” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „ANT-14 "Pravda" by A.N.Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Архивирано из оригинала 11. 05. 2006. г. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Тупољев АНТ-2, (рус. Туполев АНТ-2), је једномоторни једнокрилни авион на клипно елисни погон потпуно металне конструкције руског произвођача ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро - Тупољев) намењен експерименту - примена нових материјала у авио конструкцијама. То је први авион А. Н. Тупољева направљен потпуно од легуре алуминијума.

Пројектовање и развој

Авион АНТ-2 је једномоторини једнокрилни авион код кога је први пут коришћена легура алуминијума кољчугалуминијум (легура: алуминијума, бакра, никла, мангана и магнезијума а назив добила по месту Кољчугинск у коме се налазила фабрика која га је производила.) направљена у Совјетском Савезу 1922. године а по својим особинама врло слична немачком дуралуминијуму. За разлику од авиона АНТ-1 који је био само делимично направљен од легуре алуминијума, захваљујући овладаној технологији производње полупроизвода од ове лезуре (цеви, профили, лимови и заковице) могло се приступити изради авиона потпуно металне конструкције. Комисија за изградњу металних авиона је у мају месецу 1923. године донела одлуку о изградњи експерименталног лаког путничког авиона металне конструкције по шеми једномоторни висококрилац потпуно металне конструкције. На основу тога авион АНТ-2 је замишљен као лаки путнички авион са 2 до 3 путника или као борбени авион извиђач који је уместо путничке кабине имао простор за смештај извиђача са митраљезом који је служио за заштиту авиона од ловаца. Након ове одлуке одмах се приступило изради пројекта и прототипа авиона тако да је већ у мају месецу 1924. године прототип био готов а 26. маја 1924. пилот-инжењер Н. И. Петров је обавио први пробни лет. Тестирање овог авиона је трајало скоро годину дана тако да је завршено у априлу 1925. године. На основу резултата тестирања донета је одлука да се направи серија од 5 авиона АНТ-2

Технички опис

Авион Тупољев АНТ-2 је висококрилни једнокрилац металне конструкције, са једним клипно елисним ваздухом хлађеним троцилиндричним радијалним мотором Bristol "Lucifer" снаге 100 KS енглеске производње, који је постављен на носу авиона. Мотор има двокраку дрвену елису са фиксним кораком. Авион има фиксни (неувлачећи) стајни трап са два точка постављених на круту осовину. Конструкција трапа је била везана за конструкцију трупа авиона. Трећа ослона тачка је била дрљача која се налази на репу авиона. Труп авиона је променљивог (различитог) попречног пресека, иза мотора па до путничке кабине је троугластог а од почетка путничке кабине до репа авиона делом правоугаоног а делом троугластог. Доњи део трупа је изведен у облику чамца с том разликом што се ка репу труп сужавао. Са леве стране трупа су се налазила врата за улазак путника у кабину, а са обе стране дела трупа у који је смештена путничка кабина налазе се по три велика застакљена прозора, тако да су путници кроз њих несметано могли да посматрају предео који се прелеће. Носећа структура авиона је направљена од цеви и профила направњених од кољчугалуминијума, док је конструкција крила такође била израђена од кољчугалуминијума. Оплата трупа и крила била је од валовитог алуминијумског лима. Пилот је седео у отвореном кокпиту авиона, који се налазио између мотора и крила авиона, заштићен ветробраном од плексигласа. од инструмената авион је био опремљен следећим инструментима: индикатор притиска уља, показивач брзине (обртомер) и дугме за паљење мотора

Оперативно коришћење

Иако је планирано да се произведе 5 примерака авиона АНТ-2 бис са мотором од 200 KS, због производње авиона АНТ-3 тек је 1930. године произведен 1 примерак овог авиона. Извиђачка верзија АНТ-2 је остала само на пројекту, јер је улогу извиђача преузео авион АНТ-3. Један примерак авиона АНТ-2 је рестауриран и данас се налази у музеју у граду Монино недалеко од Маскве.

Земље које су користиле овај авион

Види још

• Тупољев АНТ-1
• Тупољев АНТ-3
• Тупољев

Референце

Литература

Спољашње везе

• „АНТ-2” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev ANT-2 (1924)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 18. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Picture of the Tupolev ANT-2 aircraft” (на језику: (језик: енглески)). www.airliners.net. Приступљено 20. 01. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev Ant-2” (на језику: (језик: енглески)). www.planesandchoppers.com. Архивирано из оригинала 28. 11. 2009. г. Приступљено 20. 1. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev ANT-2” (на језику: (језик: енглески)). en.valka.cz. Приступљено 20. 01. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Пассажирскиӣ самолет АНТ-2” (на језику: (језик: руски)). rus.polymus.ru. Приступљено 20. 01. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „ANT-2, A.N.Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 20. 01. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev ANT-2” (на језику: (језик: енглески)). www.ranker.com. Приступљено 20. 01. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Тупољев АНТ-25 РД, (рус. Туполев АНТ-25 РД), је једномоторни вишенаменски авион на клипно елисни погон руског произвођача Тупољев намењен обарању ваздухопловних рекорда (ознака РД = рекорд даљине). Први лет прототипа био је 22. јуна 1933. године.

Пројектовање и развој

Историја овог авиона почиње 7. децембра 1931. године, када је на предлог министра одбране К. Е. Ворошилова донета одлука да се направи специјални авион за велике даљине. Првобитан назив пројекта је био „РД“ = рекорд даљине, да би касније преименован у АНТ-25. Авион АНТ-25 је развијен током 1932, у институту ЦАГИ одељење за експерименталне авионе. Пројект је рађен у тиму П.O. Сухој. под руководством А. Н. Тупољев-а Авион је првенствено пројектован као експериментални са циљем да се помоћи њега оборе неки светски рекорди или остваре до тада не остварени летови. Пробни лет је обавио 22. јуна 1933. године пробни пилот М. М. Громов. Авион је био без опреме, са мотором М-34 и дрвеном елисом. Пошто се у току испитивања авион показао као добар настављено је његово даље побољшавање. Мотор је замењен мотором Микулин М-34Р снаге 900 KS, уграђена је трокрака метална елиса и опремљен свим потребним уређајима за сигуран лет у свим могућим метео условима и било ком делу дана или ноћи. Крила авиона су била офарбана црвеном бојом па је по томе авион добио популаран назив „Црвена Крила“, (рус. "КРАСНЫЕ КРЫЛЬЯ").

Технички опис

Авион Тупољев АНТ-25 је нискокрилни, једнокрилни авион металне конструкције са једним клипно елисним, водом хлађен линијским мотором, који је постављен у носу авиона. Мотор је имао трокраку металну елису са фиксним кораком и системом за одмрзавање. На прототипу АНТ-25 је уграђен мотор Микулин АМ-34, V-распореда са 12 цилиндара, снаге 760 KS (касније замењен мотором М-34Р снаге 900 KS). Мотор је имао специјални расхладни систем који му је омогућавао рад на веома ниским температурама. Авион има увлачећи стајни трап са две основне ноге, на коју су постављена по два точка „близанци“, смештана испод крила авиона. Точкови су се увлачили у крило авиона до половине пречника. Трећа ослона тачка је не увлачећи точак која се налази на репу авиона. У крила авиона су били смештени резервоари за гориво и уље за подмазивање. Укупна количина горива која се могла сместити у резервоаре, који су се простирали скоро целом дужином крила износила је импресивних 6.100 kg а уља 350 kg. Крила су била трапезастог облика са заобљеним врхом а авион је због веома великог распона јако подсећао на једрилицу. Крила, кормило правца и хоризонтални стабилизатори су били металног костура пресвучена платном. Изузетна аеродинамичка форма крила и авиона је омогућила да авион понесе толику количину горива а тиме и постигне толико велики долет. Захваљујући томе унутрашњи простор трупа авиона био је ослобођен за смештај хране, врећа за спавање, шаторе, ранчеве, скије и другу опрему која је била неопходна уколико дође до принудног слетања. Труп авиона се састојао из два дела, предњи који је направљен из једног дела и обухвата све до задње ивице крила, и репног дела који садржи део трупа и реп са кормилима. Репни део трупа је елипсастог попречног пресека. На предњој страни трупа се налази мотор који је противпожарном преградом одвојен од кабине у којој има простора за смештај трочлане посаде. Труп је металне конструкције а оплата је од алуминијумског лима причвршћена закивцима за костур авиона. Посада је смештена у посебну затворену кабину опремљену системом за грејање, авион је имао и опрему (ваздушне бисаге-балоне за надувавање од гумираног платна) која га је одржавала на води у случају принудног атерирања на површину мора. АНТ-25 је био опремљен у то време најсавременијом навигационом опремом: авио-хоризонтом, жиро-магнетним компасом, жиро-компасом, радио-компасом, авио-секстантом и соларним показивачем правца. Радио опрема је омогућавала комуникацију са авионом до 5.000 km удаљености.

Оперативно коришћење

Укупно је произведено 3 примерака авиона АНТ-25. Један 1933. године, други 1934. године а трећи 1989., као верна копија овог авиона направљена за музеј. Сва ова три авиона су произведена у Вороњешкој фабрици авиона. За историју светског ваздухопловства а нарочито Совјетског, овај авион је веома значајан. Овим авионом је направљено неколико значајних летова и притом оборени су неки од светских рекорда.

• У септембру 1934 - постављен је рекорд за прелет растојања од 12.411 km и рекорд у трајање лета по затвореној кружној путањи од 75 часова (командант посаде - М. Громов). Овај светски рекорд није оборен годинама, иако је у међувремену развој авијације био енорман.
• У периоду од 20 до 22.јула 1937. године, авион АНТ-25 са посадом Валериј П. Чкалов пилот, Георгиј Ф. Бајдуков копилот и Александар В. Бељаков навигатор обавили су непрекидан лет од Москве преко Северног Леденог Океана, Камчатке, циљ је био Николаевска на Амуру који није достигнут због јаке кише и магле па је авион слетео на острво УДД (које је касније добило име по Чкалову), прелетевши укупно 9.374 km за 56 сати и 20 мин. Иако по својим карактеристикама овај лет ни по чему није био изутетан, није оборен ни један светски рекорд, представљао је изузетан подвиг јер је лет обављен у изузетно тешким климатским условима и демонстрирао несвакидашњу издржљивост посаде која је за овај подухват проглашена Херојима Совјетског Савеза. Захваљујући овом лету совјетски стручњаци су решили проблем залеђивања елисе и почели су да се баве проблемом одмрзавања појединих делова авиона.
• Екипа у истом саставу (Чкалов, Бајдуков и Бељаков) су од 18 до 20. јуна 1937. године обавили непрекидан лет авионом АНТ-25 на релацији Москва-Северни пол-Ванкувер (САД-држава Вашингтон) прелетевши 8.504 km по правој линији, међутим због олује они су морали да скрену са праволинијске путање и тако преваливши 9.130 km, слетели су након 63 сата и 25 минута лета. Овај лет је јако значајан за развој ваздухопловства, јер је утро пут развоју ваздушног саобраћаја преко Арктика.
• Од 12 до 14. јула 1937. године АНТ-25 са посадом (Громов, Јумашев и Данилин) су прелетели маршруту Москва-Северни пол-Сан Јакинто (Калифорнија - САД) оборивши светски рекорд у дужини лета у једном правцу 10.148 km.

На основу искустава са авионом АНТ-25 направљена је војна верзија овог авиона која је имала ознаку ДБ-1 (АНТ-36) и био је бомбардер дугог домета.

Сачувани примерци

Примерак авиона АНТ-25 се чува у музеју у граду Чкалову од 1956. године а копија авиона АНТ-25 саграђена 1989. године у Вороњешкој фабрици авиона налази се у Музеју војне авијације Русије у граду Монино.

Земље које су користиле овај авион

Види још

• Тупољев АНТ-9
• Тупољев АНТ-14
• Тупољев АНТ-20 Максим Горки
• Тупољев

Референце

Литература

Спољашње везе

• „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „АНТ-25(РД)” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 27. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev ANT-25/РД (1933)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 27. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Voronezh Aircraft Plant (VASO)” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 27. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „ANT-25/RD by A.N.Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 27. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „ANT-25” (на језику: (језик: енглески)). www.allstar.fiu.edu. Приступљено 27. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „ANT-25” (на језику: (језик: руски)(језик: енглески)). walkarounds.airforce.ru. Архивирано из оригинала 09. 06. 2010. г. Приступљено 27. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Soviet ANT-25 completes first transpolar airplane flight from Soviet Union to the United States (Vancouver) on June 20, 1937.” (на језику: (језик: енглески)). HistoryLink - The Free Online Encyclopedia of Washington State History. Приступљено 27. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „АНТ-25(РД)” (на језику: (језик: руски)). kurs3.as-club.ru. Архивирано из оригинала 24. 12. 2007. г. Приступљено 30. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „„КРАСНЫЕ КРЫЛЬЯ"” (на језику: (језик: руски)). avia.claw.ru. Приступљено 30. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)