Музеј умјетности Метрополитен у Њујорку, колоквијално „ди Мет” (енгл. The Metropolitan Museum of Art) је највећи музеј у Сједињеним Америчким Државама. У овом музеју се чува и излаже једна од најзначајнијих свјетских колекција ликовне умјетности (сликарство, вајарство, и примјењена умјетност). Експонати потичу из цијелог света. Најзначајнији су умјетнички предмети из Европе, Медитерана и САД. Два милиона експоната је подијељено у 17 одјељења.

Са око седам милиона посјетилаца 2016. године, на своје три локације, био је трећи најпосјећенији музеј на свијету, и пети најпосјећенији музеј свијета било које врсте. Његова стална поставка садржи око два милиона умјетничких експоната, сврстаних у седамнаест посебних одјељења. Главна зграда, на источној страни Централ парка, заједно са Музејом Мајли на Менхетновој горњој источној страни чини једну од највећих галерија умјетности на свијету. Мања локација, „Клојстерс” у Форт трајон парку, такође у дијелу горњег Менхетна, садржи богату збирку умјетности, архитектуре и предмета средњовјековне Европе. 18. марта 2016. године, музеј је отворио још један изложбени простор, „Мет Бруер” у горњем источном дијелу Медисон авеније, намијењен изложбеним активностима модерне и савремене умјетности.

Стална збирка музеја је сачињена од дјела из класичне антике и староегипатске умјетности; слика и скулптура од скоро свих европских мајстора, као и богате збирке локалне америчке и модерне умјетности. Посједује и значајан број дјела азијске, океанске, византијске и исламске умјетности. Такође су од значаја енциклопедијске збирке музичких инструмената, костима и накита, као и старог оружја и оклопа из практично свих дијелова свијета. Ту су и реконструкције ентеријера почев од староримских па до модерних америчких које се могу видјети у његовим галеријама.

Музеј умјетности Метрополитен је основан 1870. године с циљем образовања и приближавања умјетности америчкој публици. Први дан музеја је био 20. фебруар 1872. године, и изворно се налазио на броју 681 у Петој авенији.

Колекције

Сталну збирку Мета чува седамнаест одвојених департмана, од којих сваки има специјализовано особље кустоса и научника, као и шест наменских одељења за конзервацију и Одељење за научна истраживања. Стална збирка обухвата уметничка дела из класичне антике и старог Египта, слике и скулптуре скоро свих европских мајстора, као и обимну колекцију америчке и модерне уметности. Мет одржава обимне фондове афричке, азијске, океанске, византијске и исламске уметности. Музеј је такође дом енциклопедијских колекција музичких инструмената, костима и прибора, као и античког оружја и оклопа из целог света. Велики број периодских просторија, од Рима из првог века до модерног америчког дизајна, трајно је инсталиран у галеријама Мета. Поред сталних изложби, Мет организује и угошћује велике путујуће изложбе током целе године.

Географски означене колекције

Древна блискоисточна уметност

Почевши од касног 19. века, Мет је почео да набавља древну уметност и артефакте са Блиског истока. Од неколико клинастих плоча и печата, музејска збирка блискоисточне уметности нарасла је на више од 7.000 комада. Представљајући историју региона која почиње у неолитском периоду и обухвата пад Сасанидског царства и крај касне антике, колекција обухвата дела из сумерске, хетитске, сасанидске, асирске, вавилонске и еламитске културе (између осталих), као и обимну колекцију јединствених предмета из бронзаног доба. Најзанимљивији део колекције укључује скуп монументалних камених ламаса, или фигура чувара, из северозападне палате асирског краља Ашурнасирпала II.

Уметност Африке, Океаније и Америке

Иако је Мет први пут набавио групу перуанских антиквитета 1882. године, музеј није започео усклађени напор да прикупи дела из Африке, Океаније и Америке све до 1969. године, када је амерички бизнисмен и филантроп Нелсон А. Рокфелер поклонио својих више од 3.000 комада музеју. Пре него што је Рокфелерова колекција постојала у Мету, Рокфелер је основао Музеј примитивне уметности у Њујорку са намером да прикаже ова дела, након што је Мет раније показао незаинтересованост за његову уметничку колекцију. Године 1968, Мет је пристао на привремену изложбу Рокфелеровог дела. Међутим, Мет је тада затражио да се уметности Африке, Океаније и Америке уврсте у његову личну колекцију и у сталну поставку. Уметност Африке, Океаније и Америке отворена је за јавност 1982. године, под насловом „Крило Мајкла Ц. Рокфелера“. Ово крило је названо по сину Нелсона Рокфелера, Мајклу Рокфелеру, који је умро док је сакупљао дела у Новој Гвинеји.

Данас, Метова колекција садржи више од 11.000 комада из подсахарске Африке, Пацифичких острва и Америке, и смештена је у Рокфелеровом крилу од 40.000 sq ft (4.000 m²) на јужном крају музеја. У крилу су изложена незападна уметничка дела настала од 3000. п. н. е. до садашњости, док у исто време приказује широк спектар културних историја. Сматра се да је ово први пут да је уметност ван Запада постављена уз западну уметност у западном музеју. Пре тога, уметничка дела из Африке, Океаније и Америке су сматрана уметношћу „примитивних“ или етнографских предмета.

Галерија одабраних дела

Референце

Литература

Спољашње везе

• Званична интернет презентација
• Умјетничка дјела Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2019)
• The Metropolitan Museum of Art presents a Timeline of Art History
• Chronological list of special exhibitions at the Metropolitan Museum of Art
• Digital Collections from the Metropolitan Museum of Art Libraries
• Watsonline: The Catalog of the Libraries of The Metropolitan Museum of Art
• Libraries, Museum. „Metropolitan Museum of Art Publications”. Digital Collections. New York: Metropolitan Museum of Art.  (annual reports, collection catalogs, exhibit catalogs, etc.)
• Свијет умјетности – Музеј умјетности Метрополитен (видео о дјелима у колекцији; Јутјуб)
• Visitor Figures for 2021, March 18, 2022.

Валчитранско благо (буг. Вълчитрънско златно съкровище) јесте археолошки налаз оставе раних предмета трачке културе. Научници датирају благо у 1300. годину ПХ.

Открила су га 28. децембра 1924. два брата који су радили у свом винограду у близини села Валчитран, 22 километра југоисточно од Плевена.

Златно од којих су направљени предмети има природну мешавину од 9,7% сребра.

Благо представља једну од вриједнијих збирки изложених у Националном археолошком музеју у Софији.

Предмети

Остава се састоји од 13 посуда, различитих по облику и величини, укупне тежине 12,5 килограма и то:

• два округла тањира
• пет округлих куполастих делова, два са централним дршкама
• три шоље са дршкама
• бокал са дршком
• три посуде у облику листа са дршкама
• чинија са двије дршке (4,5 кг злата)

Референце

Литература

• Mikov, V. (1958). Zlatnoto sukrovishte ot Vulchitrun. Sofia: Izdanie na Bulgarskata akademiia na naukite. 
• Markotic, Vladimir (јул 1959). „Reviewed Work: Zlatnoto Sukrovishte ot Vulchitrun by V. Mikov Pp. 68, figs. 40, pls. XXI, Izdanie na Bulgarskata akademiia na naukite. Sofiia, 1958, Lv. 18.30”. American Journal of Archaeology. 63 (3): 285. JSTOR 501853. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Popovitch, Vladislav (1959). „Encore le Trésor d'orfèvrerie de Vâlčitrân”. Revue Archéologique (2): 106—110. JSTOR 41753852. 
• Moorey, P. R. S (март 1976). „Thracian Treasures”. The Burlington Magazine. 118 (876): 174, 179. JSTOR 878327. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Casson, Lionel (лето 1977). „The Thracians”. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2. JSTOR 3258667. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Venedikov, Ivan (1977). „The Archaeological Wealth of Ancient Thrace”. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 13 (color plate 1, figures 11—13). JSTOR 3258668.  via- Met Publications
• „The Vulchitrun Treasure (Pleven District); Late Bronze Age, Thirteen to Twelfth Centuries B.C.; Archaeological Museum, Sofia”. Thracian Treasures from Bulgaria: Checklist of The Special Exhibition, June 11 - September 4, 1977, coordinated by Dietrich von Bothmer, items 107-119. New York: Metropolitan Museum of Art. 1977. Архивирано из оригинала 06. 07. 2018. г. Приступљено 21. 6. 2018 — преко Digital Collections of the Metropolitan Museum of Art. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Marazov, Ivan; Fol, Alexander (1977). Thrace and the Thracians. New York: St. Martin’s Press. стр. 10, 60—64, 145, 148, 149. Приступљено 21. 6. 2018 — преко Internet Archive. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Venedikov, Ivan (1988). The Vulchitrun Treasure. Sofia: Svyat. 
• Eisenberg, Jerome M. (јануар 1998). „The Wealth of the Thracians: A Spectacular Exhibitions of Thracian Treasures Travelling America” (PDF). The International Review of Ancient Art & Archaeology - MINERVA. 9 (1): 9. Приступљено 22. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sotirov, Ivan; Ilieva, Pavlina (2002). Vulchitrun Gold Treasure. Sofia: Borina. 
• Valeva, Julia (2015). „Chapter 14: Gold, Silver and Bronze Vessels”. Ур.: Valeva, Julia; Nankov, Emil; Graninger, Denver. A Companion to Ancient Thrace. Hoboken: John Wiley & Sons. стр. 197—198. 

Спољашње везе

• The Valchitran Gold treasure
• Bulgaria Travel

Жетва је уље на дрвету сликара Питера Бројгела Старијег, насликано 1565. године. Слика приказује пејзаж у период жетве, у јулу и августу или у позно љето. Николас Џонгелинк, трговац, банкар и колекционар умјетности из Антверпена, наручио је слику као дио циклуса од шест слика које приказују различите сезонске промјене током године.

Сликарство

Слика је једна из низа од шест (или можда и дванаест) дјела, од којих је пет сачувано, који приказују различита доба године. Као и на многим Бројгеловим сликама, фокус је на сељацима и њиховом раду и нема религиозних тема уобичајених у пејзажним дјелима тог времена.

Примјетно је да су неки сељаци приказани како једу, док други раде на жетви пшенице, што је приказ производње и потрошње хране. Крушке се виде на бијелом платну испред жене која седи док једе хлеб и сир, док фигура на дрвету крајње десно бере крушке. Слика приказује велики број активности које представљају белгијски сеоски живот из 16. вијека. На примјер, особа насликана крајње десно тресе јабуке са дрвета. У средини лијево на слици, група сељана се може видјети како учествују у крвавом спорту бацања петла.

Слика се налази у Музеју уметности Метрополитен у Њујорку од 1919. Музеј ову слику назива „прекретницом у историји западне умјетности“ и „првим модерним пејзажом“. Осећај удаљености преносе радници који носе снопове пшенице, људи који се купају, дјеца која се играју и бродови који су далеко.

Насљеђе

Редитељ Хајао Мијазаки, био је инспирисан овом сликом приликом рада на свом кракткометражном филму Mr. Dough and the Egg Princess.

Референце

Додатна литература

• Orenstein, Nadine M., ур. (2001). Pieter Bruegel the Elder: Drawings and Prints. The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-990-1.  (fig. 3)
• O'Neill, J, ур. (1987). The Renaissance in the North. New York: The Metropolitan Museum of Art. 

Спољашње везе

• The Harvesters by Pieter Bruegel the Elder: a family guide из библиотека Метрополитен музеја уметности (потпуно доступан на мрежи као ПДФ)

Благо из Луковита (буг. Луковитско съкровище) јесте археолошки налаз предмета од сребра трачке културе.

Луковитско благо датира из 4. века ПХ. Радили су га различити мајстори. Највероватније је било закопан у земљу током инвазије Александра Великог на северозападне трачке земље.

Благо је октривено 1953. године у близини града Луковита, област Ловеч, северозападна Бугарска.

Састоји се од две групе предмета: тањира, апликација за коњске узде и посуда, 9 флаша, 3 бокала и здела.

Предмети су израђени од сребра, неки од њих су позлаћени како би се нагласили приказани мотиви и ставио нагласак на орнаментику. Флаше и здела су богато украшени орнаментима који приказују цветне облике, људске главе и друге уметничке елементе. Приказани су и различите животиње: лав, грифон, пас, јелен и друге.

На предметима су приказани коњаници, типичан мотив за трачку уметност. На две плоче налази се лав који скаче на јелена.

На другој плочи су приказана два коњаника који јуре лавове, који су већ сустигли и пали под копита коња. Ове сцене у трачкој уметности носе одређено друштвено значење. Они су повезани са величањем краљевске моћи. Владари и њихове чете су на све могуће начине шириле легенде о свом изузетном божанском пореклу, што је имало за сврху учвршћење своје моћи и веће послушности поданика.

Галерија

Референце

Литература

Zlatno doba holandskog slikarstva se odvilo tokom holandskog zlatnog doba, perioda u holandskoj istoriji u 17. veku, tokom i nakon kasnijeg dela Osamdesetogodišnjeg rata (1568–1648) za nezavisnost Holandije.

Nova Holandska republika bila je najnaprednija nacija u Evropi i predvodila je evropsku trgovinu, nauku i umetnost. Severne holandske provincije koje su sačinjavale novu državu su tradicionalno bile manje važna umetnička središta od gradova u Flandriji na jugu. Prevrati i veliki transferi stanovništva usled rata, kao i oštar prekid sa starim monarhističkim i katoličkim kulturnim tradicijama, značili su da je holandska umetnost morala da ponovo otkrije sebe. Zastupljenost slike sa religioznim subjektima je naglo opala, ali je raslo veliko novo tržište za sve vrste sekularnih subjekata.

Iako je holandsko slikarstvo Zlatnog doba uključeno u opšti evropski period baroknog slikarstva, i često pokazuje mnoge njegove karakteristike, najviše mu nedostaju idealizacije i ljubavi prema sjaju tipičnog baroknog rada, uključujući i radove susedne Flandrije. Većina radova, uključujući i onaj po kome je period najpoznatiji, odražava tradiciju detaljnog realizma nasleđenog iz ranog holandskog slikarstva.

Osobena karakteristika ovog perioda je proliferacija različitih žanrova slika, sa većinom umetnika koji proizvode veći deo svog rada unutar jednog od njih. Potpuna razvijenost ove specijalizacije vidljiva je od kasnih 1620-ih, a period od tada pa do Francuske invazije iz 1672. godine predstavlja srž slikarstva zlatnog doba. Umetnici bi provodili većinske delove svojih karijera u slikanju samo portreta, žanrovskih scena, pejzaža, morskih pejzaža i brodova, ili mrtvih priroda, a često i određene podvrste u okviru ovih kategorija. Mnogi od ovih tipova tema bili su novi u zapadnom slikarstvu, a načini na koji su ih holandski slikari u tom periodu predstavljali bili odlučujući za njihov budući razvoj.

Tipovi slika

Posebnost ovog perioda, u poređenju sa ranijim evropskim slikarstvom, bio je ograničen broj religijskih slika. Holandski kalvinizam zabranio je verske slike u crkvama, i iako su biblijski predmeti bili prihvatljivi u privatnim kućama, relativno malo ih je proizvedeno. Ostale tradicionalne klase istorijskog i portretnog slikarstva bile su prisutne, ali je овaj period mnogo izraženiji по velikом brojу drugih žanrova, podeljenih u brojne specijalizovane kategorije, kao što su prizori seljačkog života, pejzaži, prikazi gradova, pejzaži sa životinjama, pomorske slike, cvetne slike i mrtve prirode raznih vrsta. Na razvoj mnogih od ovih tipova slikarstva odlučno su uticali holandski umetnici iz 17. veka.

Široko rasprostranjena teorija „hijerarhije žanrova” u slikarstvu, prema kojoj su neki tipovi smatrani prestižnijim od drugih, naveli su mnoge slikare da prave istorijske slike. Međutim, njih je bilo najteže prodati, kao što je to čak i Rembrandt iskusio. Mnogi su bili primorani da proizvode portrete ili žanrovske scene, koje su se mnogo lakše prodavale. U opadajućem redosledu statusa, kategorije u hijerarhiji su bile:

• slikanje istorije, uključujući alegorije i popularne religiozne teme.
• portretno slikarstvo, uključujući tronie
• žanrovsko slikarstvo ili scene svakodnevnog života
• pejzažno slikarstvo, uključujući morske pejzaže, bitke, gradske pejzaže i ruševine (pejzaži su bili „običan pešak u armiji umetnosti” prema Samjuelu van Hogstratenu.)
• mrtva priroda

Svet umetnosti

Stranci su primetili ogromne količine proizvedene umetnosti i velike sajmove na kojima se prodavalo mnogo slika – grubo se procenjuje da je samo za 20 godina posle 1640. godine naslikano preko 1,3 miliona holandskih slika. Obim produkcije značio je da su cene bile prilično niske, osim za najpoznatije umetnike; kao i u većini narednih perioda, postojao je strm nagib cena za pomodne umetnike. Oni bez jake savremeničke reputacije ili koji su izašli iz mode, uključujući mnoge koji se danas smatraju najvećima u tom periodu, kao što su Vermer, Frans Hals i Rembrant u njegovim poslednjim godinama, imali su značajnih problema da zarade za život i umrli su siromašni; mnogi umetnici su imali druge poslove, ili su u potpunosti napustili umetnost. Posebno je francuska invazija 1672. (Rampjar, ili „godina katastrofe“), donela je ozbiljnu depresiju na tržištu umetnosti, koje se nikada nije vratilo na ranije visine..

Distribucija slika bila je veoma široka: „da, mnogi paori, kovači, postolari i drugi, imaće neku sliku u svojoj kovačnici i u svoj štali. Takav je opšti pojam, sklonost i oduševljenje koje ovi starosedioci imaju prema slikama” izvestio je jedan engleski putnik 1640. godine. Po prvi put je bilo mnogo profesionalnih trgovaca umetničkim delima, nekoliko takođe značajnih umetnika, kao što su Vermer i njegov otac, Jan van Gojen i Vilem Kalf. Rembrantov diler Hendrik van Ujlenburg i njegov sin Gerit bili su među najvažnijim. Pejzaži su bili najlakša nenaručena dela za prodaju, a njihovi slikari su bili „obični lakeji u vojsci umetnosti“ prema Samjuelu van Hogstratenu.

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

• Painting in the Dutch Golden Age - National Gallery of Art
• A Brief Overview of the Dutch Art Market in the 17th century
• Vermeer and The Delft School, an exhibition catalog from The Metropolitan Museum of Art (fully available online as PDF), which contains material on Paulus Potter
• Dutch and Flemish paintings from the Hermitage, an exhibition catalog from The Metropolitan Museum of Art

Џаспер Џонс (енгл. Jasper Johns; 15. маја 1930. Огаста, Џорџија, САД) амерички је сликар и графичар.

Рођен је у Огасти, у америчкој држави Џорџији, а одрастао је у Алендејлу у Јужној Каролини. Године 1949. преселио се у Њујорк.

Његова најпознатија слика је Застава (енгл. Flag ) из 1955, на којој је застава САД. Године 1986. добио је Вoлфову награду за уметност, 1993. године Премију империјал, а 2011. године председник САД Барак Обама уручио му је Председничку медаљу слободе.

Референце

Спољашње везе

• Jasper Johns in the National Gallery of Australia's Kenneth Tyler collection Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2012)
• "The work of Jasper Johns at the National Gallery" Curator Jeffery Weiss discusses the Johns exhibition at the National Gallery. Charlie Rose show April 2007.
• Jasper Johns: An Allegory of Painting, 1955–1965, National Gallery of Art, Washington, DC
• States and Variations: Prints by Jasper Johns at the National Gallery of Art
• Jasper Johns (born 1930) Timeline of Art History | The Metropolitan Museum of Art
• Jasper Johns bio at artchive.com
• Flag at the Museum of Modern Art
• White Flag at the Metropolitan Museum of Art
• Lifetime Honors – National Medal of Arts
• PBS Jasper Johns 2008